Ventil za zatvaranje vode može godinama da stoji u istom položaju i naizgled bude potpuno ispravan.
Problem se često otkrije tek kada nastane curenje, treba zameniti slavinu ili započeti neki drugi rad, pa pokušamo da zatvorimo vodu.
Ručica ili točak se tada teško pomeraju, ventil ne može da se zatvori do kraja ili se zatvori, ali voda i dalje prolazi.
Razlog je jednostavan: ventil koji se ne koristi nije ventil koji se ne troši.
Iako miruje, njegovi unutrašnji delovi su godinama u kontaktu sa vodom, pritiskom, mineralnim naslagama i procesima korozije.
Šta ventil zapravo radi?
Zadatak zapornog ventila je da po potrebi prekine protok vode kroz cevovod.
U zavisnosti od konstrukcije, to se postiže različito.
Kod kuglastog ventila unutar kućišta nalazi se metalna kugla sa otvorom. Kada je otvor postavljen u smeru cevi, voda prolazi. Okretanjem kugle za približno 90 stepeni protok se zatvara.
Kod klasičnih ventila sa vretenom zatvaranje se vrši pomeranjem zapornog elementa prema sedištu ventila.
Konstrukcije su različite, ali kod svake važi isto pravilo:
pokretni delovi moraju zaista moći da se pomere, a zaptivne površine moraju ostati sposobne da prekinu protok.
Dugogodišnje mirovanje može ugroziti i jedno i drugo.
Taloženje kamenca i drugih naslaga
Voda iz vodovodne mreže sadrži rastvorene minerale i različite čestice.
Tokom godina na unutrašnjim površinama ventila mogu se stvarati naslage.
One se mogu pojaviti:
- oko kugle;
- na sedištima;
- oko vretena;
- na zaptivnim površinama;
- u prostoru kroz koji se pokretni element pomera.
Dok ventil stoji potpuno otvoren, to ponekad nema vidljivog uticaja na svakodnevni rad instalacije.
Ali kada posle deset godina pokušamo da ga prvi put zatvorimo, pokretni deo mora da pređe preko površina na kojima su se naslage godinama stvarale.
Tada ventil može postati izuzetno tvrd ili se uopšte ne može pomeriti normalnom silom.
Korozija
Metalni delovi ventila neprekidno su izloženi vodi i vlazi.
Stepen korozije zavisi od:
- materijala ventila;
- kvaliteta vode;
- temperature;
- uslova instalacije;
- kvaliteta samog proizvoda;
- starosti.
Korozija može povećati trenje između pokretnih delova, oštetiti zaptivne površine ili oslabiti vreteno i druge mehaničke delove.
Posebno nepovoljno je kada ventil godinama nije pomeren, jer se korozioni proizvodi i naslage ne narušavaju povremenim kretanjem mehanizma.
Zaptivke takođe stare
Ventili pored metalnih delova sadrže i različite zaptivne elemente.
Oni vremenom mogu:
- očvrsnuti;
- izgubiti elastičnost;
- deformisati se;
- zalepiti za kontaktnu površinu;
- mehanički se oštetiti pri prvom pomeranju posle mnogo godina.
Zbog toga ventil ponekad deluje ispravno dok se ne dira.
Posle prvog zatvaranja može početi da prokapava oko vretena ili više ne može potpuno da zaustavi protok.
To ne znači nužno da je samo okretanje ventila izazvalo kvar.
Često je pomeranje samo otkrilo stanje koje je već godinama postojalo.
Zašto se ventil zatvori, a voda ipak prolazi?
Mehanizam može normalno da se pomeri, ali to ne garantuje potpuno zatvaranje vode.
Da bi ventil dobro zatvorio, njegove zaptivne površine moraju pravilno da nalegnu.
Ako se između njih nalaze:
- kamenac;
- korozioni produkti;
- pesak;
- sitne čestice iz instalacije;
- ostaci oštećene zaptivke,
može ostati mali prolaz kroz koji voda nastavlja da teče.
Zato postoji razlika između:
„ventil može da se okrene“
i
„ventil pouzdano zatvara vodu“.
Ispravnost glavnog zapornog ventila procenjuje se po njegovoj stvarnoj sposobnosti da izoluje instalaciju.
Zašto je kuglasti ventil ponekad veoma teško pokrenuti?
Kod kuglastog ventila kugla naleže na zaptivna sedišta.
Kada godinama stoji u istom položaju, kombinacija pritiska, naslaga i starenja zaptivnih materijala može značajno povećati silu potrebnu za prvo pokretanje.
Duga ručica kuglastog ventila daje veliki mehanički momenat, pa postoji iskušenje da se ventil jednostavno „natera“.
To nije uvek dobro rešenje.
Ako je mehanizam zaribao, prekomerna sila može dovesti do:
- lomljenja ručice;
- oštećenja vretena;
- oštećenja zaptivke;
- pucanja starog ventila ili spoja;
- pojave curenja.
Posebno je nepovoljno ako se sve to dešava baš u trenutku kada ventil pokušavamo da upotrebimo zbog već postojeće havarije.
Zašto je glavni ventil kritičan?
Neispravan ventil ispod jedne slavine predstavlja neprijatnost.
Neispravan glavni ventil stana ili objekta predstavlja mnogo veći problem.
Ako pukne fleksibilno crevo, slavina, vodokotlić ili drugi deo instalacije, prva mera je obično zatvaranje vode.
Ako glavni ventil tada ne može da se pomeri ili ne zatvara protok, manji lokalni kvar može postati ozbiljna poplava.
Zato trenutak havarije nije dobar trenutak za prvu proveru glavnog ventila posle petnaest godina.
Da li ventile treba povremeno pomerati?
Zaporni ventil ima smisla povremeno proveriti u kontrolisanim uslovima, a ne čekati da prvi put bude upotrebljen tokom havarije.
Kod odgovarajućih ventila periodično potpuno ili delimično pokretanje mehanizma može smanjiti verovatnoću da posle dugog mirovanja postane nepokretan.
Međutim, kod veoma starog, korodiranog ili već sumnjivog ventila nije dobro bez procene primeniti veliku silu samo radi „razrađivanja“.
Ako postoje:
- jaka korozija;
- tragovi ranijeg curenja;
- oštećena ručica ili vreteno;
- veoma veliki otpor pri pokušaju pomeranja,
treba računati i na mogućnost da će nakon pokretanja ventil početi da curi.
Kako proveriti da li glavni ventil stvarno radi?
Nije dovoljno samo okrenuti ručicu.
Nakon zatvaranja treba proveriti da li je protok zaista prestao.
Najjednostavnije je otvoriti neku slavinu posle ventila.
Kratko isticanje vode koja je već ostala u cevima je normalno.
Ali ako posle toga i dalje postoji stalan protok, ventil ne zatvara potpuno.
Mala količina vode koja neprekidno prolazi možda nije važna u svakodnevnoj upotrebi, ali može predstavljati veliki problem kada je potrebno demontirati deo instalacije.
Kada ventil treba zameniti?
Zamena je opravdana kada ventil:
- ne može normalno da se otvori ili zatvori;
- ne prekida protok;
- curi oko vretena ili kućišta;
- ima izraženu koroziju;
- ima oštećen mehanizam;
- zahteva neprimereno veliku silu za rad;
- više ne može pouzdano da obavlja svoju osnovnu funkciju.
Kod glavnih zapornih ventila pouzdanost je posebno važna.
Takav ventil možda godinama neće biti potreban.
Ali kada bude potreban, često će biti potreban odmah.
Suština
Zaporni ventil ne propada samo upotrebom.
On stari i dok miruje.
Godinama na njega deluju:
voda + pritisak + mineralne naslage + korozija + starenje zaptivki.
Ako se mehanizam nikada ne pomera, prvi pokušaj zatvaranja posle mnogo godina može istovremeno otkriti sve posledice tog starenja.
Zato glavni ventil nije ispravan samo zato što iz njega trenutno ništa ne curi.
Ispravan je tek kada može bezbedno da se pomeri i kada zaista može da zatvori vodu kada je to potrebno.
