Поцинковане и црне челичне цеви на први поглед делују веома слично.
Обе су челичне, израђују се у сличним димензијама, могу имати навојне спојеве и користе се у различитим техничким инсталацијама.
Главна разлика није у самом основном материјалу, већ у заштити површине од корозије.
Црна челична цев практично је незаштићен челик, док је поцинкована цев прекривена слојем цинка чији је задатак да успори корозију основног челичног материјала.
Шта је црна челична цев?
Назив „црна цев“ не означава посебну врсту челика.
То је уобичајен назив за челичну цев која нема заштитни слој цинка.
Тамна боја површине потиче од начина производње, оксидног слоја и стања површине челика.
Основни материјал је и даље челик.
Ако је такав челик изложен води и кисеонику, временом долази до корозије.
Зато се црне челичне цеви користе тамо где услови рада и пројектована намена то дозвољавају, док за водоводне инсталације са питком водом традиционално нису имале исту улогу као поцинковане цеви.
Шта значи да је цев поцинкована?
Поцинкована челична цев има слој цинка на својој површини.
Код класичног топлог цинковања челични предмет се излаже растопљеном цинку, при чему се формира заштитни слој који је металуршки повезан са основном челичном површином.
Цинк има две важне улоге.
Прва је физичка:
одваја челик од воде, влаге и кисеоника.
Друга је електрохемијска:
цинк је мање племенит од челика и може да кородира пре њега.
Због тога чак и мања локална оштећења цинкованог слоја не морају одмах довести до истог степена корозије челика као код потпуно незаштићене површине.
Зашто је цинк добра заштита?
Да је заштита само обичан премаз, свака огреботина би одмах изложила челик корозији.
Код цинка постоји и такозвана жртвена заштита.
У електрохемијском пару цинк има већу склоност оксидацији од челика.
Зато ће у одговарајућим условима цинк кородирати први и тиме штитити суседну челичну површину.
То је сличан принцип ономе због ког се магнезијумска анода користи у емајлираном бојлеру, иако су конкретни материјали и услови различити.
Да ли поцинкована цев онда не рђа?
Рђа.
Поцинковање не чини челик неуништивим.
Оно само значајно успорава корозију.
Временом цинк може да се:
- раствори;
- истроши;
- механички оштети;
- хемијски нападне;
- прекрије наслагама;
- локално изгуби.
Када заштитни слој више није довољан, почиње корозија основног челика.
Зато у старим објектима није необично пронаћи поцинковане водоводне цеви које су после више деценија изнутра веома кородирале.
Цев може изгледати добро споља, а бити лоша изнутра
Код старих поцинкованих водоводних инсталација један од главних проблема је то што спољашњи изглед не показује нужно стање унутрашњости.
Изнутра се годинама могу развијати:
- корозија;
- минералне наслаге;
- продукти корозије;
- смањење светлог пресека цеви.
Цев која је номинално имала одређени унутрашњи пречник може након више деценија имати знатно мању слободну површину за проток.
Последица је слаб проток воде.
Зато код старе поцинковане инсталације проблем понекад није низак притисак водоводне мреже, већ једноставно цев чији је унутрашњи пресек скоро затворен наслагама.
Зашто се стари навојни спојеви тешко растављају?
Поцинковане челичне инсталације традиционално су често извођене навојним спојевима.
После много година на навоју делују:
- корозија;
- минералне наслаге;
- остаци заптивног материјала;
- механичко напрезање.
Спојеви могу практично да се „срасту“.
Зато демонтажа старе поцинковане инсталације понекад није једноставно одвртање фитинга.
Применом велике силе може да се догоди да:
- пукне фитинг;
- уврне стара цев у зиду;
- отвори ново цурење;
- попусти суседни спој.
Код старих инсталација зато је потребно проценити не само део који желимо да заменимо, већ и стање околног цевовода.
Шта се дешава када нарежемо навој на поцинкованој цеви?
Ово је важан детаљ.
Цев је заштићена цинком на својој површини.
Када на њој машински нарежемо нов навој, алат уклања део материјала и на врховима и боковима навоја излаже основни челик.
На том месту више немамо исти континуирани цинковани слој као на неоштећеном делу цеви.
Зато је навојни спој једна од осетљивијих зона поцинковане инсталације.
Ипак, то не значи да сваки нарезани навој одмах мора да кородира и пропадне.
Век споја зависи од:
- квалитета цеви;
- квалитета навоја;
- начина заптивања;
- састава воде;
- температуре;
- присуства кисеоника;
- материјала фитинга.
А шта је са црним фитингом на поцинкованој цеви?
Механички, навој може потпуно да одговара.
Зато је могуће заврнути црни челични фитинг на поцинковану цев и добити водонепропусан спој.
Али тиме смо у водоводну инсталацију унели део незаштићеног челика.
Тај део је у контакту са водом и подложан је корозији много непосредније од поцинкованог фитинга.
Због тога се код поправке поцинковане водоводне инсталације по правилу бира фитинг одговарајућег материјала и намене, а не било који фитинг који има исти навој.
То што два дела могу механички да се споје не значи да су материјалски једнако добро решење.
Да ли црна цев кородира исто у свим системима?
Не.
Корозија челика веома зависи од средине.
Различити услови постоје у:
- систему питке воде;
- затвореном систему грејања;
- гасној инсталацији;
- систему компримованог ваздуха;
- спољашњој атмосфери.
На пример, у добро затвореном систему грејања количина раствореног кисеоника након почетног периода може бити ограничена, па су услови корозије другачији од инсталације у коју стално улази свежа вода богата кисеоником.
Зато се материјал цеви не бира само по питању:
„Да ли челик рђа?“
већ према конкретном медијуму и условима рада.
Зашто се поцинковане цеви данас мање користе у новим кућним водоводима?
Поцинковани челик је деценијама био стандардно решење за водоводне инсталације.
Данас постоје системи који су:
- лакши;
- бржи за монтажу;
- отпорнији на унутрашњу корозију;
- једноставнији за обраду;
- погоднији за скривену монтажу.
Зато се у новим објектима често користе различити пластични и вишеслојни системи, бакар и друга решења у зависности од намене.
То не значи да је свака стара поцинкована инсталација аутоматски неисправна.
Али код њене поправке мора се узети у обзир да се често ради са цевима старим више деценија.
Зашто је старост важна приликом мале поправке?
Замена једног вентила на новој инсталацији обично је локалан посао.
На старој поцинкованој инсталацији исти захват може да отвори много већи проблем.
При одвртању вентила може се:
- покренути кородирана цев у зиду;
- оштетити ослабљени навој;
- отворити цурење на суседном споју;
- открити да је зид цеви већ веома истањен.
Зато код старих челичних инсталација не постоји увек јасна граница између „мале поправке“ и почетка замене већег дела цевовода.
Мајстор не може вратити металу дебљину коју је корозија већ однела.
Поцинкована цев и питка вода
Историјски, поцинковане челичне цеви широко су коришћене за развод санитарне воде.
Међутим, код старих инсталација временом постају значајни:
- унутрашња корозија;
- таложење;
- пад протока;
- промена квалитета воде;
- све већи ризик од механичког отказа.
Зато код веома старе поцинковане инсталације често нема много економског смисла бесконачно мењати појединачне фитинге ако је остатак система већ на крају радног века.
Понекад је исправније заменити проблематичну грану или целу инсталацију.
Суштина
Поцинкована и црна челична цев у основи су веома слични производи.
Главна разлика је:
црни челик → основни материјал практично без цинковане антикорозивне заштите
поцинковани челик → челична цев заштићена слојем цинка
Цинк не спречава корозију заувек, али је значајно успорава и пружа челику додатну електрохемијску заштиту.
Зато избор између црног и поцинкованог челика није питање боје или изгледа фитинга.
То је питање:
у каквој средини ће материјал радити, чему је инсталација намењена и како ће различити материјали старити у тим условима.
А управо код спајања различитих метала појављује се још један важан проблем, галванска корозија.
