Šta se na crtežu vidi
- levo, voda iz mreže slobodno ulazi u bojler i zatvarač je odignut
- sredina, voda iz zagrejanog kotla pokušava natrag u mrežu, zatvarač sam seđe na sedište i zaustavlja je, zato topla voda ne ulazi u hladnu instalaciju
- desno, pritisak u kotlu pređe dozvoljeni, sedište slavinice se odigne i voda izlazi napolje, zato ispod ventila uvek mora da postoji odvod
Sigurnosni ventil je jedan od najvažnijih delova akumulacionog bojlera. Iako je malih dimenzija i često se posmatra kao običan priključni komad na dovodu vode, njegova funkcija je neposredno povezana sa mehaničkom bezbednošću kazana.
Njegov osnovni zadatak je jednostavan: ne dozvoliti da pritisak u bojleru poraste do vrednosti koja bi mogla da ošteti ili razori kazan.
Međutim, sigurnosni ventil nije nužno samo ventil koji pri određenom pritisku „prokaplje“. U zavisnosti od konstrukcije, u jednom kućištu može objedinjavati više funkcija.
Zašto je sigurnosni ventil uopšte potreban?
Akumulacioni bojler je zatvorena posuda priključena na vodovodnu mrežu.
Kada je kazan napunjen, pritisak vode u njemu približno odgovara pritisku vodovodne instalacije. Međutim, nakon uključivanja grejača voda počinje da se zagreva.
A zagrevanjem se voda širi.
U otvorenoj posudi to ne predstavlja problem, poveća se njena zapremina i nivo vode se malo podigne.
U zatvorenom kazanu situacija je drugačija. Ako proširena voda nema kuda da ode, povećava se pritisak.
Upravo zato sistem mora imati način da termičko širenje vode prihvati ili rastereti.
Gde se postavlja sigurnosni ventil?
Sigurnosni ventil se postavlja na ulaz hladne vode u bojler, u skladu sa konstrukcijom uređaja i uputstvima proizvođača.
To nije slučajno.
Ventil mora da bude u neposrednoj hidrauličkoj vezi sa kazanom kako bi mogao da reaguje na pritisak koji postoji u njemu.
Zbog toga se između kazana i njegovog sigurnosnog uređaja ne sme proizvoljno postavljati element koji može da ga izoluje od bojlera.
Sigurnosni ventil nije isto što i običan nepovratni ventil
Ovo je važno jer se dva pojma često mešaju.
Običan nepovratni ventil ima jedan osnovni zadatak:
dozvoljava protok u jednom smeru, a sprečava ga u drugom.
Sigurnosni ventil za bojler ima dodatni zadatak, mora da zaštiti kazan od prekomernog pritiska.
Pri tome se konstrukcije sigurnosnih ventila razlikuju.
Kod nekih sistema povrat vode prema vodovodnoj mreži je praktično onemogućen i termička ekspanzija se rešava preko ekspanzione posude i sigurnosnog rasterećenja.
Kod drugih, uključujući pojedine tipove ventila koji se često koriste na našim prostorima, dozvoljen je kontrolisani povrat male količine vode iz bojlera u vodovodnu mrežu.
Zato se funkcija konkretnog ventila ne može ispravno proceniti samo na osnovu njegovog spoljašnjeg izgleda.
Šta se dešava dok se bojler puni?
Kada je pritisak vodovodne mreže veći od pritiska u kazanu, ventil dozvoljava protok:
vodovodna mreža → sigurnosni ventil → bojler
Kazan se puni vodom.
Kada su pritisci izjednačeni, protok prestaje.
Do ovog trenutka sigurnosni ventil se praktično ponaša kao deo dovodnog voda.
Prava uloga njegovih sigurnosnih funkcija postaje vidljiva tek kada se voda zagreva ili kada nastane nenormalan porast pritiska.
Šta se dešava kada se voda zagreva?
Zamislimo da je pritisak u vodovodnoj mreži 4 bar.
Bojler se napuni i grejač počne da radi.
Kako temperatura vode raste, raste i njena zapremina.
Ako sistem dozvoljava kontrolisani povrat vode, pri dovoljnoj razlici pritiska ventil može da propusti malu količinu vode:
bojler → sigurnosni ventil → vodovodna instalacija
Na taj način deo termičke ekspanzije može da se prihvati bez otvaranja glavnog sigurnosnog ispusta.
Kod jedne vrste domaćih sigurnosnih ventila proizvođač, na primer, opisuje prvi stepen zaštite pri kom mala količina vode iz bojlera može kontrolisano da se vrati u mrežu kada pritisak u bojleru dovoljno nadvisi pritisak vodovoda.
To još uvek nije isto što i glavno sigurnosno rasterećenje.
Šta ako voda ne može da se vrati u mrežu?
Povrat vode nije moguć u svakoj instalaciji.
Na vodovodnom priključku objekta mogu se nalaziti nepovratni ventil, reduktor pritiska, vodomerna grupa ili drugi element koji sprečava povratni tok.
Tada deo instalacije u kom se nalazi bojler praktično postaje zatvoren sistem.
Termička ekspanzija vode tada mora biti prihvaćena na drugi način, na primer odgovarajućom ekspanzionom posudom, ili će dovesti do porasta pritiska sve dok ne reaguje sigurnosni sistem.
Zbog toga nije dovoljno posmatrati samo bojler i ventil. Važno je kako je izvedena celokupna vodovodna instalacija.
Drugi stepen zaštite, rasterećenje prekomernog pritiska
Ako pritisak u kazanu nastavi da raste, sigurnosni ventil mora da ima mogućnost da vodu ispusti iz sistema.
Tada opruga koja drži zatvarač ventila više nije u stanju da savlada silu koju stvara pritisak vode.
Ventil otvara ispusni put i deo vode se ispušta.
Pritisak u kazanu se time smanjuje.
Kod različitih bojlera i sigurnosnih ventila vrednosti otvaranja mogu biti različite, pa se uvek mora koristiti ventil čije karakteristike odgovaraju konkretnom uređaju.
Na primer, kod pojedinih sigurnosnih ventila domaćeg proizvođača glavno sigurnosno rasterećenje predviđeno je pri pritisku oko 9 bar.
To ne znači da je „9 bar pravilo za svaki bojler“, već da sigurnosni uređaj mora biti odabran prema konstrukciji i dozvoljenom radnom pritisku konkretnog bojlera.
Zašto sigurnosni ventil ponekad kaplje?
Kapanje sa ispusnog dela sigurnosnog ventila ne znači automatski da je ventil pokvaren.
Dok se voda zagreva, njena zapremina se povećava.
Ako termička ekspanzija ne može u dovoljnoj meri da se vrati u mrežu ili da je prihvati ekspanziona posuda, pritisak raste i ventil može povremeno da ispusti malu količinu vode.
U takvoj situaciji on zapravo radi ono čemu je namenjen.
S druge strane, neprekidno curenje sigurnosnog ventila može ukazivati na drugi problem: previsok pritisak vodovodne mreže, neispravnost ili zaprljanost samog ventila, problem sa ekspanzijom vode ili drugu nepravilnost u sistemu.
Zato nije ispravno automatski zameniti ventil samo zato što sa njega kaplje voda, a da se prethodno ne utvrdi zbog čega se to dešava.
Zašto se ispust sigurnosnog ventila nikada ne sme zatvarati?
Voda koja kaplje ponekad nervira korisnike.
Zbog toga se mogu videti improvizovana rešenja: zatvaranje ispusta, dodavanje čepa, preterano zatezanje mehanizma ili druga prepravka kojom se pokušava sprečiti curenje.
To je opasna intervencija.
Ispusni deo postoji upravo zato da bi bojler imao kuda da rastereti prekomerni pritisak.
Ako mu se taj put mehanički onemogući, problem nije rešen.
Uklonjena je jedna od zaštita kazana.
Ispust sigurnosnog ventila zato mora ostati funkcionalan i izveden tako da voda koja se eventualno ispusti ne može da nanese štetu ili ugrozi korisnika.
Čemu služi ručica ili poluga na nekim sigurnosnim ventilima?
Pojedini modeli imaju ručicu ili drugi mehanizam kojim se ventil može ručno otvoriti.
On služi za proveru pokretljivosti mehanizma i za kontrolisano otvaranje ventila u skladu sa uputstvima proizvođača.
To nije slavinica čija je namena da korisnik njome „podešava“ pritisak bojlera.
Sigurnosni pritisak određuje konstrukcija i kalibracija samog ventila.
Sigurnosni ventil ne reguliše normalnu temperaturu bojlera
Još jedna važna razlika:
termostat kontroliše temperaturu, a sigurnosni ventil kontroliše posledice prekomernog pritiska.
U normalnom radu termostat treba da isključi grejač mnogo pre nego što temperatura i pritisak postanu opasni.
Ako radni termostat otkaže, kod ispravnog bojlera postoji dodatna termička zaštita koja treba da prekine napajanje grejača.
Sigurnosni ventil predstavlja još jednu, mehaničku liniju zaštite.
Zato bezbednost bojlera ne zavisi od jednog jedinog dela, već od više nezavisnih funkcija.
Šta sigurnosni ventil zapravo štiti?
Njegov glavni zadatak nije zaštita slavine, creva ili vodovodne mreže.
On pre svega štiti kazan bojlera od prekomernog pritiska.
Kazan jeste projektovan da radi pod pritiskom, ali nije projektovan za neograničeno povećanje pritiska.
Ako bi grejanje nastavilo da unosi energiju u vodu, a svi putevi za rasterećenje bili onemogućeni, pritisak bi mogao da pređe mehaničku izdržljivost posude.
Tada više ne govorimo o običnom kvaru ventila ili grejača, već o potencijalno opasnom otkazu posude pod pritiskom.
Upravo to nas dovodi do sledećeg pitanja:
Šta zapravo mora da otkaže da bi akumulacioni bojler mogao da eksplodira?
To ćemo obraditi u narednom tekstu.
