Када акумулациони бојлер престане да загрева воду, квар се често може прилично логично локализовати праћењем струјног кола.
Основни принцип је једноставан:
пратимо докле електрична енергија стиже и на ком месту престаје нормалан рад.
За то је корисно разумети и електричну шему типичног акумулационог бојлера.
У поједностављеном облику она изгледа овако:
мрежа → прекидач бојлера → сигурносни термостат → радни термостат → грејач
Код великог броја бојлера контролна лампица на самом бојлеру повезана је тако да светли када је грејач под напоном, односно паралелно са њим.
Зато две обичне контролне лампице, једна на купатилском прекидачу и друга на бојлеру, понекад већ дају прилично добру информацију о томе у ком делу кола треба тражити квар.
Наравно, конкретне електричне шеме се разликују и положај индикаторских лампица није исти код сваког модела. Следећи алгоритам односи се на уобичајену шему код које индикатор на прекидачу показује укључено напајање бојлера, а лампица на бојлеру напајање грејача.
Не светли индикатор на купатилском прекидачу
Ако је прекидач укључен, али његова контролна лампица не светли, прво се поставља питање:
да ли напајање уопште стиже до бојлера?
Могући узрок може бити:
- искључен или реагован аутоматски осигурач;
- реагована ФИД/RCD заштита;
- неисправан прекидач;
- прекид напајања;
- неисправан контакт или проводник.
У овој фази још нема разлога одмах сумњати у термостат или грејач.
Прво треба утврдити постоји ли исправно напајање на самом уређају.
Зашто је осигурач искључио?
Ако је заштитни уређај реаговао, није довољно само поново га укључити.
Треба утврдити зашто је реаговао.
Један од честих кварова грејача јесте оштећење његове електричне изолације.
Отпорни проводник грејача мора бити електрично изолован од његовог металног омотача и казана.
Ако та изолација пропадне, може настати струја квара према заштитном проводнику и металном кућишту уређаја.
Ако инсталација има исправну ФИД/RCD заштиту, она може реаговати већ при релативно малој струји цурења.
Зато комбинација:
укључимо бојлер → ФИД одмах или после извесног времена искључи
често оправдава сумњу на пробој грејача према маси.
То се не утврђује претпоставком, већ мерењем изолационог отпора.
Аутоматски осигурач и ФИД нису исто.
Аутоматски осигурач реагује на прекомерну струју и кратак спој, док ФИД реагује на разлику струја између активних проводника, односно на струју која одлази путем којим не би смела.
Зато квар грејача према маси не мора нужно да изазове реаговање аутоматског осигурача, али може активирати ФИД заштиту.
Светли индикатор на прекидачу, али не светли лампица на бојлеру
Сада већ знамо нешто више.
Ако конкретна инсталација има шему какву смо описали, напајање је стигло до бојлера, али коло грејача није затворено.
Следеће питање је:
шта се налази између довода струје и грејача?
Најчешће су то:
сигурносни термостат → радни термостат → грејач.
Ако је вода хладна, радни термостат захтева грејање, а лампица грејача ипак не светли, једна од првих ствари које треба проверити јесте сигурносни термостат.
Сигурносни термостат је прекинуо струјно коло
Сигурносни термостат има једноставан задатак: ако температура пређе дозвољену вредност, он прекида напајање грејача независно од радног термостата.
Ако затекнемо активиран сигурносни термостат, није довољно само притиснути његов ресет.
Треба поставити следеће питање:
зашто је сигурносна заштита уопште реаговала?
Један од логичних узрока је неисправан радни термостат.
Ако он није прекинуо напајање када је вода достигла подешену температуру, грејач је наставио да ради све док није реаговала независна термичка заштита.
У таквој ситуацији:
активирана сигурносна заштита може бити последица квара радног термостата, а не квар саме сигурносне заштите.
Зато њено ресетовање без испитивања радног термостата није потпуна поправка.
А ако је радни термостат исправан?
Тада треба испитати саму сигурносну заштиту.
И она је механички и електрични уређај који може да откаже.
Код појединих биметалних термичких заштита временом може доћи до промене карактеристика механизма, па заштита почне да реагује на нижој температури него што је предвиђено или постане непоуздана.
Тада можемо имати ситуацију:
вода није достигла опасну температуру → радни термостат је исправан → сигурносни термостат ипак прекида коло.
У том случају узрок проблема може бити сама сигурносна заштита.
Светли лампица на бојлеру, али вода остаје хладна
У типичној шеми у којој је контролна лампица повезана паралелно са грејачем, ово је веома користан симптом.
Ако лампица светли, значи да је коло до те тачке под напоном.
Ако се вода ипак не загрева, логично је посумњати на сам грејач.
Најједноставнији квар је прекид отпорног елемента.
Тада лампица и даље може добијати напајање и светлети, док кроз прекинути грејач струја више не пролази.
Грејач се проверава мерењем отпора.
За грејач од 2 kW на напону од 230 V очекивани отпор је приближно 26 Ω.
Ако инструмент покаже прекид кола, грејач је неисправан.
Лампица светли, а грејач је исправан, како је то могуће?
Ту једноставан алгоритам престаје да буде довољан.
Индикаторска лампица троши веома малу струју.
Грејач снаге неколико киловата троши вишеструко већу струју.
Зато је могуће да у колу постоји оштећен, нагорео или делимично прекинут контакт кроз који је довољно струје да лампица светли, али који не може исправно да напаја грејач.
Могуће је и да је проводник прекинут или нагорео на месту које положај лампице у конкретној шеми не открива.
Зато:
лампица је користан дијагностички показатељ, али није мерни инструмент.
Када симптоми престану да одговарају једноставном алгоритму, напон, отпор и струја морају се измерити.
Грејач троши струју, али се вода и даље не загрева
Ово је много занимљивија ситуација.
Претпоставимо да је проверено:
- бојлер има напајање;
- термостати су исправни;
- грејач има исправан отпор;
- струјна клешта показују да кроз грејач заиста протиче очекивана струја.
Електрично посматрано, бојлер ради.
Грејач, дакле, електричну енергију претвара у топлоту.
А ипак корисник каже:
„Бојлер ради цео дан, а воде никада нема довољно топле.“
Тада квар можда уопште није у бојлеру.
Скривено цурење на топлој води
Акумулациони бојлер може да загреје ограничену количину воде која се налази у његовом казану.
Ако из система топле воде негде непрекидно истиче вода, у казан истовремено непрекидно улази нова хладна вода.
Грејач тада ради покушавајући да загреје садржај казана, али му систем стално одузима загрејану воду и замењује је хладном.
Ако је проток довољно велики, температура никада неће достићи вредност на којој би термостат искључио грејач.
Практично смо од акумулационог бојлера затражили да ради као проточни.
А он за то није пројектован.
Како цурење може остати непримећено?
У стану се цурење топле воде обично релативно брзо примети.
У кућама и сложенијим објектима ситуација може бити другачија.
Део цевовода може пролазити:
- испод пода;
- кроз зид;
- кроз шахт;
- испод објекта;
- кроз земљу.
Ако на таквом делу пукне цев, вода може одлазити без видљиве барице у просторији.
Последице могу бити необичне:
бојлер стално ради ↓ троши електричну енергију ↓ водомер бележи потрошњу воде
↓ температура у казану не достиже задату вредност ↓ корисник закључи да „бојлер не греје“.
А бојлер је у ствари потпуно исправан.
Тада електрична дијагностика више није довољна
Ако се измери да грејач заиста прима номиналну снагу, енергија негде мора да одлази.
То је последица закона одржања енергије.
Ако електрични грејач од 2 kW непрекидно ради, он непрекидно предаје приближно 2 kW топлотне снаге.
Ако температура воде у казану ипак не расте како би требало, потребно је тражити где се та топлота губи.
Једна могућност је управо континуална замена загрејане воде новом хладном водом услед цурења.
То је добар пример зашто дијагностика није само тражење „поквареног дела“.
Понекад су сви делови уређаја исправни, а проблем се налази у систему са којим је уређај повезан.
Једноставно дијагностичко стабло
За типичну инсталацију коју смо описали логика може изгледати овако:
Не светли индикатор на прекидачу → проверити напајање и заштитне уређаје.
Светли индикатор на прекидачу, али не светли лампица бојлера → проверити сигурносни и радни термостат и коло до грејача.
Светли лампица бојлера, али вода се не загрева → проверити грејач и његове проводнике и контакте.
Грејач је исправан и измерена је нормална струја, али температура воде не расте → проблем више не треба тражити само у електричном делу бојлера; проверити хидраулички систем и могућу неконтролисану потрошњу или цурење топле воде.
Суштина
Добра дијагностика не почиње заменом највероватнијег дела.
Почиње питањем:
„Шта из овог симптома већ могу поуздано да закључим?“
Свака контролна лампица, реакција заштитног уређаја и резултат мерења сужавају број могућих узрока.
Тако се квар прати корак по корак:
има ли напајања → пролази ли напајање кроз заштите и термостате → стиже ли до грејача → троши ли грејач очекивану струју → где одлази произведена топлота.
И управо последње питање понекад доведе до најзанимљивијег закључка:
бојлер који „не греје“ уопште не мора бити покварен.
