Kada akumulacioni bojler prestane da zagreva vodu, kvar se često može prilično logično lokalizovati praćenjem strujnog kola.
Osnovni princip je jednostavan:
pratimo dokle električna energija stiže i na kom mestu prestaje normalan rad.
Za to je korisno razumeti i električnu šemu tipičnog akumulacionog bojlera.
U pojednostavljenom obliku ona izgleda ovako:
mreža → prekidač bojlera → sigurnosni termostat → radni termostat → grejač
Kod velikog broja bojlera kontrolna lampica na samom bojleru povezana je tako da svetli kada je grejač pod naponom, odnosno paralelno sa njim.
Zato dve obične kontrolne lampice, jedna na kupatilskom prekidaču i druga na bojleru, ponekad već daju prilično dobru informaciju o tome u kom delu kola treba tražiti kvar.
Naravno, konkretne električne šeme se razlikuju i položaj indikatorskih lampica nije isti kod svakog modela. Sledeći algoritam odnosi se na uobičajenu šemu kod koje indikator na prekidaču pokazuje uključeno napajanje bojlera, a lampica na bojleru napajanje grejača.
Ne svetli indikator na kupatilskom prekidaču
Ako je prekidač uključen, ali njegova kontrolna lampica ne svetli, prvo se postavlja pitanje:
da li napajanje uopšte stiže do bojlera?
Mogući uzrok može biti:
- isključen ili reagovan automatski osigurač;
- reagovana FID/RCD zaštita;
- neispravan prekidač;
- prekid napajanja;
- neispravan kontakt ili provodnik.
U ovoj fazi još nema razloga odmah sumnjati u termostat ili grejač.
Prvo treba utvrditi postoji li ispravno napajanje na samom uređaju.
Zašto je osigurač isključio?
Ako je zaštitni uređaj reagovao, nije dovoljno samo ponovo ga uključiti.
Treba utvrditi zašto je reagovao.
Jedan od čestih kvarova grejača jeste oštećenje njegove električne izolacije.
Otporni provodnik grejača mora biti električno izolovan od njegovog metalnog omotača i kazana.
Ako ta izolacija propadne, može nastati struja kvara prema zaštitnom provodniku i metalnom kućištu uređaja.
Ako instalacija ima ispravnu FID/RCD zaštitu, ona može reagovati već pri relativno maloj struji curenja.
Zato kombinacija:
uključimo bojler → FID odmah ili posle izvesnog vremena isključi
često opravdava sumnju na proboj grejača prema masi.
To se ne utvrđuje pretpostavkom, već merenjem izolacionog otpora.
Automatski osigurač i FID nisu isto.
Automatski osigurač reaguje na prekomernu struju i kratak spoj, dok FID reaguje na razliku struja između aktivnih provodnika, odnosno na struju koja odlazi putem kojim ne bi smela.
Zato kvar grejača prema masi ne mora nužno da izazove reagovanje automatskog osigurača, ali može aktivirati FID zaštitu.
Svetli indikator na prekidaču, ali ne svetli lampica na bojleru
Sada već znamo nešto više.
Ako konkretna instalacija ima šemu kakvu smo opisali, napajanje je stiglo do bojlera, ali kolo grejača nije zatvoreno.
Sledeće pitanje je:
šta se nalazi između dovoda struje i grejača?
Najčešće su to:
sigurnosni termostat → radni termostat → grejač.
Ako je voda hladna, radni termostat zahteva grejanje, a lampica grejača ipak ne svetli, jedna od prvih stvari koje treba proveriti jeste sigurnosni termostat.
Sigurnosni termostat je prekinuo strujno kolo
Sigurnosni termostat ima jednostavan zadatak: ako temperatura pređe dozvoljenu vrednost, on prekida napajanje grejača nezavisno od radnog termostata.
Ako zateknemo aktiviran sigurnosni termostat, nije dovoljno samo pritisnuti njegov reset.
Treba postaviti sledeće pitanje:
zašto je sigurnosna zaštita uopšte reagovala?
Jedan od logičnih uzroka je neispravan radni termostat.
Ako on nije prekinuo napajanje kada je voda dostigla podešenu temperaturu, grejač je nastavio da radi sve dok nije reagovala nezavisna termička zaštita.
U takvoj situaciji:
aktivirana sigurnosna zaštita može biti posledica kvara radnog termostata, a ne kvar same sigurnosne zaštite.
Zato njeno resetovanje bez ispitivanja radnog termostata nije potpuna popravka.
A ako je radni termostat ispravan?
Tada treba ispitati samu sigurnosnu zaštitu.
I ona je mehanički i električni uređaj koji može da otkaže.
Kod pojedinih bimetalnih termičkih zaštita vremenom može doći do promene karakteristika mehanizma, pa zaštita počne da reaguje na nižoj temperaturi nego što je predviđeno ili postane nepouzdana.
Tada možemo imati situaciju:
voda nije dostigla opasnu temperaturu → radni termostat je ispravan → sigurnosni termostat ipak prekida kolo.
U tom slučaju uzrok problema može biti sama sigurnosna zaštita.
Svetli lampica na bojleru, ali voda ostaje hladna
U tipičnoj šemi u kojoj je kontrolna lampica povezana paralelno sa grejačem, ovo je veoma koristan simptom.
Ako lampica svetli, znači da je kolo do te tačke pod naponom.
Ako se voda ipak ne zagreva, logično je posumnjati na sam grejač.
Najjednostavniji kvar je prekid otpornog elementa.
Tada lampica i dalje može dobijati napajanje i svetleti, dok kroz prekinuti grejač struja više ne prolazi.
Grejač se proverava merenjem otpora.
Za grejač od 2 kW na naponu od 230 V očekivani otpor je približno 26 Ω.
Ako instrument pokaže prekid kola, grejač je neispravan.
Lampica svetli, a grejač je ispravan, kako je to moguće?
Tu jednostavan algoritam prestaje da bude dovoljan.
Indikatorska lampica troši veoma malu struju.
Grejač snage nekoliko kilovata troši višestruko veću struju.
Zato je moguće da u kolu postoji oštećen, nagoreo ili delimično prekinut kontakt kroz koji je dovoljno struje da lampica svetli, ali koji ne može ispravno da napaja grejač.
Moguće je i da je provodnik prekinut ili nagoreo na mestu koje položaj lampice u konkretnoj šemi ne otkriva.
Zato:
lampica je koristan dijagnostički pokazatelj, ali nije merni instrument.
Kada simptomi prestanu da odgovaraju jednostavnom algoritmu, napon, otpor i struja moraju se izmeriti.
Grejač troši struju, ali se voda i dalje ne zagreva
Ovo je mnogo zanimljivija situacija.
Pretpostavimo da je provereno:
- bojler ima napajanje;
- termostati su ispravni;
- grejač ima ispravan otpor;
- strujna klešta pokazuju da kroz grejač zaista protiče očekivana struja.
Električno posmatrano, bojler radi.
Grejač, dakle, električnu energiju pretvara u toplotu.
A ipak korisnik kaže:
„Bojler radi ceo dan, a vode nikada nema dovoljno tople.“
Tada kvar možda uopšte nije u bojleru.
Skriveno curenje na toploj vodi
Akumulacioni bojler može da zagreje ograničenu količinu vode koja se nalazi u njegovom kazanu.
Ako iz sistema tople vode negde neprekidno ističe voda, u kazan istovremeno neprekidno ulazi nova hladna voda.
Grejač tada radi pokušavajući da zagreje sadržaj kazana, ali mu sistem stalno oduzima zagrejanu vodu i zamenjuje je hladnom.
Ako je protok dovoljno veliki, temperatura nikada neće dostići vrednost na kojoj bi termostat isključio grejač.
Praktično smo od akumulacionog bojlera zatražili da radi kao protočni.
A on za to nije projektovan.
Kako curenje može ostati neprimećeno?
U stanu se curenje tople vode obično relativno brzo primeti.
U kućama i složenijim objektima situacija može biti drugačija.
Deo cevovoda može prolaziti:
- ispod poda;
- kroz zid;
- kroz šaht;
- ispod objekta;
- kroz zemlju.
Ako na takvom delu pukne cev, voda može odlaziti bez vidljive barice u prostoriji.
Posledice mogu biti neobične:
bojler stalno radi ↓ troši električnu energiju ↓ vodomer beleži potrošnju vode
↓ temperatura u kazanu ne dostiže zadatu vrednost ↓ korisnik zaključi da „bojler ne greje“.
A bojler je u stvari potpuno ispravan.
Tada električna dijagnostika više nije dovoljna
Ako se izmeri da grejač zaista prima nominalnu snagu, energija negde mora da odlazi.
To je posledica zakona održanja energije.
Ako električni grejač od 2 kW neprekidno radi, on neprekidno predaje približno 2 kW toplotne snage.
Ako temperatura vode u kazanu ipak ne raste kako bi trebalo, potrebno je tražiti gde se ta toplota gubi.
Jedna mogućnost je upravo kontinualna zamena zagrejane vode novom hladnom vodom usled curenja.
To je dobar primer zašto dijagnostika nije samo traženje „pokvarenog dela“.
Ponekad su svi delovi uređaja ispravni, a problem se nalazi u sistemu sa kojim je uređaj povezan.
Jednostavno dijagnostičko stablo
Za tipičnu instalaciju koju smo opisali logika može izgledati ovako:
Ne svetli indikator na prekidaču → proveriti napajanje i zaštitne uređaje.
Svetli indikator na prekidaču, ali ne svetli lampica bojlera → proveriti sigurnosni i radni termostat i kolo do grejača.
Svetli lampica bojlera, ali voda se ne zagreva → proveriti grejač i njegove provodnike i kontakte.
Grejač je ispravan i izmerena je normalna struja, ali temperatura vode ne raste → problem više ne treba tražiti samo u električnom delu bojlera; proveriti hidraulički sistem i moguću nekontrolisanu potrošnju ili curenje tople vode.
Suština
Dobra dijagnostika ne počinje zamenom najverovatnijeg dela.
Počinje pitanjem:
„Šta iz ovog simptoma već mogu pouzdano da zaključim?“
Svaka kontrolna lampica, reakcija zaštitnog uređaja i rezultat merenja sužavaju broj mogućih uzroka.
Tako se kvar prati korak po korak:
ima li napajanja → prolazi li napajanje kroz zaštite i termostate → stiže li do grejača → troši li grejač očekivanu struju → gde odlazi proizvedena toplota.
I upravo poslednje pitanje ponekad dovede do najzanimljivijeg zaključka:
bojler koji „ne greje“ uopšte ne mora biti pokvaren.
